PRAVA LJUBAV
Kakva je ona koju zovemo "pr(a)vom" i koliki su naši "kapaciteti" da volimo. Većina smatra da se odnos koji imamo prema ljubavi izgrađuje uglavnom na osnovu neponovljivog iskustva prve ljubavi i da nas njen ishod prilično određuje.
Ne postoji osećanje o kojem je više napisano, rečeno, otpevano, a opet, ona je najveća tajna, neuhvatljiva i uvek drugačija. Ljubav pokreće svet i ponekad deluje kao da sve što se događa ima veze sa njom.
Da li nam je važnije da budemo voljeni ili da volimo i da li je ljubav baš uvek među našim životnim prioritetima?
Prva ljubav se nikada više ne može ponoviti jer se u mozgu događaju biohemijski procesi koji se, bez obzira na intenzitet kasnijih osećanja i snage ljubavi koju osetimo u zrelom dobu, ne mogu ponoviti. To jedinstveno iskustvo, u kombinaciji sa našim karakterom, vaspitanjem, odnosima kakve smo sa bliskim osobama ostvarili kao deca, sklapa "sliku" koja će u našoj psihi ostati memorisana kao model "prave" ljubavi.
Da li to znači da prva ljubav može da bude i prava?
- Zaljubljenost, a pogotovu ona prva, praćena je mnoštvom osećanja, koja nisu uvek samo prijatna euforija, ushićenost i strast. Preživljavamo i intenzivan strah, teskobu, nervozu, nesigurnost, opsesivne misli, pa prva ljubav ponekad može biti prilično traumatsko iskustvo. Zbog pomešanih emocija i stanja koje proživljavamo postoji fraza "lud od ljubavi". Iako takvo stanje kratko traje, pamti se kao veoma značajno životno iskustvo. Ipak, najčešće prva ljubav i nestaje kada prođe zaljubljenost. U slučajevima kada osećanja postanu ozbiljnija i prva preraste u pravu ljubav, u pitanju je, u stvari, proces sazrevanja udvoje i zajednička adaptacija na realnost. Prihvatamo osobu koju volimo sa svim njenim vrlinama, manama, spremni smo da se posvetimo ljubavnom odnosu sa namerom da on potraje. Iako se to ne događa često, prva ljubav može postati prava, što zavisi od mnogo faktora i okolnosti.
PRAVA LJUBAV
- Tokom čitave istorije čovečanstva, ali i svog jedinstvenog postojanja, ljudi pokušavaju da odgovore na pitanje šta je to ljubav? I posle svih mogućih pokušaja da je konkretizujemo u reči, ne možemo reći ništa više osim da je ljubav kompleksan fenomen koji izmiče svim pokušajima jasnog definisanja. Priroda ljubavi je neuhvatljiva, pre svega zbog činjenice da ju je nemoguće prepričati, opevati u poeziji, definisati u nauci, a da nekome ko je nije iskusio, prenesete njenu suštinu. Situaciju komplikuje i činjenica da postoji više vrsta ljubavi i da je ljubav prilično različita u različitim tipovima veza. Ipak, ljudi nikad neće prestati da tragaju za odgovorom na to večno pitanje. Zajedničko mnogim definicijama ljubavi je osećanje snažne naklonosti i privlačnosti, pri čemu postoji interesovanje, podrška i kontrola u odnosu sa drugom osobom.
-"Pravu" ili "savršenu" ljubav u partnerskim odnosima definišemo kao kombinaciju tri komponente: bliskosti, strasti i odanosti.
Bliskost ili intima obuhvataju poštovanje, otvorenu komunikaciju, deljenje i podršku u teškim situacijama.
Strast podrazumeva nagone koji vode do emocionalne uzbuđenosti i seksualne privlačnosti, dok je odanost posvećenost ljubavnom odnosu, odnosno odluka da nekog volimo i želja da ljubav održimo.
Bez ova tri aspekta prava partnerska ljubav nije moguća, a prisustvo samo jedne ili dve komponente opisuje ostale vrste ljubavi (dopadanje, "slepu" ljubav, romantičnu ljubav, prijateljsku ljubav i "prividnu" ljubav).
Ljubav je uzvišeno osećanje koje od nas čini bolje ljude. Mada počiva na osnovnoj potrebi ljudskih bića, potrebi za pripadanjem, ljubav ne može da postoji bez autonomije ličnosti. Samo je psihološki nezavisna, zrela osoba sposobna da istinski voli, gradi odnos sa drugim. Ona koja je sposobna da ljubav da, ali i da prepozna tog nekog drugog, koji je spreman da sa njom gradi recipročan odnos. Iskustva koja nosimo iz primarne porodice, prethodna ljubavna iskustva, ali i kultura u kojoj živimo, mogu da nametnu različita očekivanja i često da sugerišu nerealne, idealizovane predstave ljubavi. Ti modeli u velikoj meri utiču na oblikovanje našeg scenarija "prave ljubavi" i emotivne veze. Što se naših očekivanja tiče, psihološke studije pokazuju da smo generalno skloni da više pažnje obraćamo na razočaranja. Uzimamo ljubav zdravo za gotovo, pa kada se ono što očekujemo ne dogodi, osećamo se jako loše, razočarani smo i očajni. Ako u ljubavi niste srećni kao što ste očekivali da ćete biti, vrlo je verovatno da ste samo očekivali previše.
LJUBAV NE ZNA ZA GODINE
Da li "prava" ljubav može da nas pronađe u bilo kom životnom dobu, ili sa godinama postajemo sve manje spremni da se nekome prilagođavamo?
- Ljubav nije rezervisana samo za mladost i može se dogoditi uvek. U ljudskoj prirodi postoji potreba za emocionalnom vezanošću koja ne gubi na značaju kako godine prolaze.
Navodno biranje života bez ljubavi i verovanje da ljubav podrazumeva žrtvovanje slobode i sopstvenih potreba, samo je jedna od racionalizacija koje su neki od nas skloni da konstruišu. Verovatnije je da su različiti aspekti ljubavi relativno značajniji u različitim životnim periodima.
To znači da nam je u određenim godinama značajnija strast, nekad intima, a nekad posvećenost. To zavisi od konteksta drugih značajnih životnih zadataka i uloga u našem životu. I ljubav biramo i na nju gledamo u zavisnosti od toga šta nam je važno i šta želimo.
ZATO UVEK DAJTE ŠANSU OSEĆAJU,NIKAD SE NE ZNA GDE ĆE VAS TAJ OSEĆAJ ODVESTI.
MOŽDA VAS JE PRAVA LJUBAV UPRAVO PRONAŠLA.
BOJANA SIMEUNOVIĆ
Ne postoji osećanje o kojem je više napisano, rečeno, otpevano, a opet, ona je najveća tajna, neuhvatljiva i uvek drugačija. Ljubav pokreće svet i ponekad deluje kao da sve što se događa ima veze sa njom.
Da li nam je važnije da budemo voljeni ili da volimo i da li je ljubav baš uvek među našim životnim prioritetima?
Prva ljubav se nikada više ne može ponoviti jer se u mozgu događaju biohemijski procesi koji se, bez obzira na intenzitet kasnijih osećanja i snage ljubavi koju osetimo u zrelom dobu, ne mogu ponoviti. To jedinstveno iskustvo, u kombinaciji sa našim karakterom, vaspitanjem, odnosima kakve smo sa bliskim osobama ostvarili kao deca, sklapa "sliku" koja će u našoj psihi ostati memorisana kao model "prave" ljubavi.
Da li to znači da prva ljubav može da bude i prava?
- Zaljubljenost, a pogotovu ona prva, praćena je mnoštvom osećanja, koja nisu uvek samo prijatna euforija, ushićenost i strast. Preživljavamo i intenzivan strah, teskobu, nervozu, nesigurnost, opsesivne misli, pa prva ljubav ponekad može biti prilično traumatsko iskustvo. Zbog pomešanih emocija i stanja koje proživljavamo postoji fraza "lud od ljubavi". Iako takvo stanje kratko traje, pamti se kao veoma značajno životno iskustvo. Ipak, najčešće prva ljubav i nestaje kada prođe zaljubljenost. U slučajevima kada osećanja postanu ozbiljnija i prva preraste u pravu ljubav, u pitanju je, u stvari, proces sazrevanja udvoje i zajednička adaptacija na realnost. Prihvatamo osobu koju volimo sa svim njenim vrlinama, manama, spremni smo da se posvetimo ljubavnom odnosu sa namerom da on potraje. Iako se to ne događa često, prva ljubav može postati prava, što zavisi od mnogo faktora i okolnosti.
PRAVA LJUBAV
- Tokom čitave istorije čovečanstva, ali i svog jedinstvenog postojanja, ljudi pokušavaju da odgovore na pitanje šta je to ljubav? I posle svih mogućih pokušaja da je konkretizujemo u reči, ne možemo reći ništa više osim da je ljubav kompleksan fenomen koji izmiče svim pokušajima jasnog definisanja. Priroda ljubavi je neuhvatljiva, pre svega zbog činjenice da ju je nemoguće prepričati, opevati u poeziji, definisati u nauci, a da nekome ko je nije iskusio, prenesete njenu suštinu. Situaciju komplikuje i činjenica da postoji više vrsta ljubavi i da je ljubav prilično različita u različitim tipovima veza. Ipak, ljudi nikad neće prestati da tragaju za odgovorom na to večno pitanje. Zajedničko mnogim definicijama ljubavi je osećanje snažne naklonosti i privlačnosti, pri čemu postoji interesovanje, podrška i kontrola u odnosu sa drugom osobom.
-"Pravu" ili "savršenu" ljubav u partnerskim odnosima definišemo kao kombinaciju tri komponente: bliskosti, strasti i odanosti.
Bliskost ili intima obuhvataju poštovanje, otvorenu komunikaciju, deljenje i podršku u teškim situacijama.
Strast podrazumeva nagone koji vode do emocionalne uzbuđenosti i seksualne privlačnosti, dok je odanost posvećenost ljubavnom odnosu, odnosno odluka da nekog volimo i želja da ljubav održimo.
Bez ova tri aspekta prava partnerska ljubav nije moguća, a prisustvo samo jedne ili dve komponente opisuje ostale vrste ljubavi (dopadanje, "slepu" ljubav, romantičnu ljubav, prijateljsku ljubav i "prividnu" ljubav).
Ljubav je uzvišeno osećanje koje od nas čini bolje ljude. Mada počiva na osnovnoj potrebi ljudskih bića, potrebi za pripadanjem, ljubav ne može da postoji bez autonomije ličnosti. Samo je psihološki nezavisna, zrela osoba sposobna da istinski voli, gradi odnos sa drugim. Ona koja je sposobna da ljubav da, ali i da prepozna tog nekog drugog, koji je spreman da sa njom gradi recipročan odnos. Iskustva koja nosimo iz primarne porodice, prethodna ljubavna iskustva, ali i kultura u kojoj živimo, mogu da nametnu različita očekivanja i često da sugerišu nerealne, idealizovane predstave ljubavi. Ti modeli u velikoj meri utiču na oblikovanje našeg scenarija "prave ljubavi" i emotivne veze. Što se naših očekivanja tiče, psihološke studije pokazuju da smo generalno skloni da više pažnje obraćamo na razočaranja. Uzimamo ljubav zdravo za gotovo, pa kada se ono što očekujemo ne dogodi, osećamo se jako loše, razočarani smo i očajni. Ako u ljubavi niste srećni kao što ste očekivali da ćete biti, vrlo je verovatno da ste samo očekivali previše.
LJUBAV NE ZNA ZA GODINE
Da li "prava" ljubav može da nas pronađe u bilo kom životnom dobu, ili sa godinama postajemo sve manje spremni da se nekome prilagođavamo?
- Ljubav nije rezervisana samo za mladost i može se dogoditi uvek. U ljudskoj prirodi postoji potreba za emocionalnom vezanošću koja ne gubi na značaju kako godine prolaze.
Navodno biranje života bez ljubavi i verovanje da ljubav podrazumeva žrtvovanje slobode i sopstvenih potreba, samo je jedna od racionalizacija koje su neki od nas skloni da konstruišu. Verovatnije je da su različiti aspekti ljubavi relativno značajniji u različitim životnim periodima.
To znači da nam je u određenim godinama značajnija strast, nekad intima, a nekad posvećenost. To zavisi od konteksta drugih značajnih životnih zadataka i uloga u našem životu. I ljubav biramo i na nju gledamo u zavisnosti od toga šta nam je važno i šta želimo.
ZATO UVEK DAJTE ŠANSU OSEĆAJU,NIKAD SE NE ZNA GDE ĆE VAS TAJ OSEĆAJ ODVESTI.
MOŽDA VAS JE PRAVA LJUBAV UPRAVO PRONAŠLA.
BOJANA SIMEUNOVIĆ
Коментари
Постави коментар