Čovek i sudbina

                        ČOVEK  I  SUDBINA

                 Dani su mi dugi kao godina   

                          ova crna noć kao moja sudbina     

                           u njoj se prava ljubav sakrila                  

     kao sunce iza ovih mračnih oblaka.    

                              Godina je prošla jedna

                         kao da je stota

                  dani prolaze pokraj mene

                          dani bez života.

                   Bez tebe mi nista vise

                           ne ide od ruke

                    pogrešnu si ženu znaj

                            stavio na muke.

                      Ja bez tebe izdrzaću

                             sebe ubeđujem

                      al’ sve je uzalud kad hronično

                              bolujem zbog tebe.

                       Dolaziš mi svake noći

                               k’o  najlepši san na oči

                                    shvatila sam

                        ja bez tebe više neću moći.

                        Ponekad kunem sudbinu

                                ovaj život gorak je

                         šteta što prokleta sam

                    pa i ove noći čekam tvoje korake.

                          Tužna je čovekova sudbina. 

                               kad voliš a ljubav nije uzvraćena.

                           Kafa gorka i bez šećera ,     

                                al’ je slatka kao prevara

                            kada ti je srce nevera.

                                                                        Bojana Simeunović