Put ljubavi

     PUT  LJUBAVI

 
Pošla sam ja putem ljubavi,
misleći, da ću je negde usputno sresti,
prepoznati,
i možda na prvi pogled zavoleti.
Zaputih se malo levo,
al’ ipak skrenuh desno,
da ne krivudam beznađem besno,
dovoljno je što mi je na putu tesno,
al’ ljubavi nema.
Zađoh još jednom desno,
i nađoh nešto,
što na ljubav liči,
podseća,
i lepim se čini, privlačnim
al’ unapred znam,
da to nije ono što tražim.
Nije to ljubav, ona prava,
koja vas bez daha ostavlja,
srce zaustavlja
i svom ritmu prilagođava.
To je samo potreba,
koja postane navika
ne hraniš je i ona se raspada.
I produžim dalje, putem kaldrme,
tražeći ljubav za mene.
Beznadna i uplašena
skrenuh dva puta desno
i nađoh mesto odakle krenuh
put putešestvija ljubavnog.
Nađoh moju ljubav kako stoji i čeka.
Čeka, da joj se vratim
i napokon je prepoznam.
Znam da je on moja ljubav prava,
sada, kad ga iz drugog ugla gledam.
Skrivala se ljubav iza mojih leđa,
čuvala me i pazila,
al’ nije hrabrosti imala,
da mi rame dodirne
i kaže – ne traži me,
tu sam iza tebe,
uvek sam tu bio,
i uvek ću tu za tebe biti,
draga moja ljubavi.

              Bojana Simeunović