Zimska ljubav
ZIMSKA LJUBAV
Hladna je ova noć, grize mrazom i upozorava smrznutim dahom da se sa njim nije šaliti...a opet tako je divan dok se posmatra iz daleka i dok gledam kako se pahulje u njegovoj tami gube, kako odlaze u nepoznato kao na put bez povratka.
Čujem i huk vetra kako se razbija od oluke i meni liči kao da čujem krike umorne duše koja otkriva tajnu, tajnu duboko zakopanoj u meni.
Da uvek u ovakvim noćima izađu iz svog skrovišta sve zakopane želje kao da udahnu zraka na površini pa opet nestanu u mračnim dubinama. I tada pojave se konture predivnog čoveka oslikane u mojim snovima na platnu mog iskrenog vapaju za nekim poput tebe...
Ma ti se nisi pojavio sasvim slučajno, ja te vec dugo poznajem, ja te vec dugo dugo tražim.
Otkriću Vam tajnu o jednoj fontani želja u kojoj su skrivene sve ljudske želje, koje se poput roja skupljaju na to jedno mesto i čekaju da dođe njihov red da polete ka ostvarenju. To je mesto puno nade u kojem na svoj red čekaju i snovi prinčeva i snovi prosjaka.
Da i ja sam vec davno ubacila groš u tu fontanu nadajući se nekom poput tebe...već je i boju izgubio, obojila ga je hrđa proteklog vremena u boju beznađa u boju davnog zaboravljenog sna.... I onda, kako kakav rulet, fontana izabere najlepše želje i ponese ih do oblaka snova, koji svu tu magiju spušta sa prvim pahuljama, donoseći u toj belini nedosanjane snove, neostvarane želje večitu čežnju.Da li se sećaš ali ovih dana su pahulje neobično letele u tvoj prozor a ti nisi ni znao da su to pahulje moga nadanja koje kližu po tvojim prstima i nestaju u tvojim snovima...ali jutrom ta nadanja stopiće se sa tvojim mekim koracima dok razbijaš uličnu tišinu...nisi ni tada znao da te koraci ovaj put vode do mene...a i kako bi...kako bi shvatio treperenje moje čežnje koja se poput vlasi tvoje kose, uvijala oko tvojih prstiju, milovala tvoje lice a tebi je ličilo da te grize zimski vetar...
Bojana Simeunović
Hladna je ova noć, grize mrazom i upozorava smrznutim dahom da se sa njim nije šaliti...a opet tako je divan dok se posmatra iz daleka i dok gledam kako se pahulje u njegovoj tami gube, kako odlaze u nepoznato kao na put bez povratka.
Čujem i huk vetra kako se razbija od oluke i meni liči kao da čujem krike umorne duše koja otkriva tajnu, tajnu duboko zakopanoj u meni.
Da uvek u ovakvim noćima izađu iz svog skrovišta sve zakopane želje kao da udahnu zraka na površini pa opet nestanu u mračnim dubinama. I tada pojave se konture predivnog čoveka oslikane u mojim snovima na platnu mog iskrenog vapaju za nekim poput tebe...
Ma ti se nisi pojavio sasvim slučajno, ja te vec dugo poznajem, ja te vec dugo dugo tražim.
Otkriću Vam tajnu o jednoj fontani želja u kojoj su skrivene sve ljudske želje, koje se poput roja skupljaju na to jedno mesto i čekaju da dođe njihov red da polete ka ostvarenju. To je mesto puno nade u kojem na svoj red čekaju i snovi prinčeva i snovi prosjaka.
Da i ja sam vec davno ubacila groš u tu fontanu nadajući se nekom poput tebe...već je i boju izgubio, obojila ga je hrđa proteklog vremena u boju beznađa u boju davnog zaboravljenog sna.... I onda, kako kakav rulet, fontana izabere najlepše želje i ponese ih do oblaka snova, koji svu tu magiju spušta sa prvim pahuljama, donoseći u toj belini nedosanjane snove, neostvarane želje večitu čežnju.Da li se sećaš ali ovih dana su pahulje neobično letele u tvoj prozor a ti nisi ni znao da su to pahulje moga nadanja koje kližu po tvojim prstima i nestaju u tvojim snovima...ali jutrom ta nadanja stopiće se sa tvojim mekim koracima dok razbijaš uličnu tišinu...nisi ni tada znao da te koraci ovaj put vode do mene...a i kako bi...kako bi shvatio treperenje moje čežnje koja se poput vlasi tvoje kose, uvijala oko tvojih prstiju, milovala tvoje lice a tebi je ličilo da te grize zimski vetar...
Bojana Simeunović
Коментари
Постави коментар