TVOJA ZAUVEK

Ja živim u svojoj pesmi,

zagrljena čežnjom i ćutanjem,

u nadi da ću te sresti

i svađi sa podmuklom slutnjom.

Pesnicom prkosim nebu,

tražeći te sudbine, krivca

dok sećanja ožiljke grebu

k’o lukavost bednog naivca.

Nezvan, uđeš u misli,

ljubim ti obraze bajne,

i kad bi me uza zid stisli,

u tebi su stale sve moje tajne!

Ti žariš jače od zlata,

kroz vetar zoveš me k sebi,

i sa zvezdom što mi je data,

s pesmom spremam se k tebi!

U srcu jos oganj gori,

željna te, duša moja,

i drhtajući usna zazbori:

Ja ostajem, zauvek, samo tvoja!

BOJANA SIMEUNOVIĆ